Ove nas subote u Domu Mladih očekuje još jedna dobra žurka, na kojoj je superstar kanadski DJ, producent i gitarista - Sultan. Tim povodom porazgovarali smo s njim o muzici, predstojećoj žurci, malo o politici, predrasudama, ali i o njegovoj frizuri, porijeklu. Ljubavne probleme nije htio da dijeli s nama. Na sarajkama i ostalim partijanerkama je da mu ih stvore te večeri…
- S obzirom da ti je ovo prvo gostovanje u Bosni i Hercegovini i da te ovdašnja publika nije imala priliku čuti uživo, kaži nam šta očekuješ od partija u Domu mladih i šta mi da očekujemo od tebe?
Iskreno - jedva čekam! Očekujte sjajan provod, s širokim opsegom muzičkih varijacija, od housea, preko electra i techna, pa do progressive zvuka. Biće tu naravno i dosta novog materijala Neda Sheparda, s našeg labela (Harem Records), ali i samo moje produkcije… Dakle, pripremam mješavinu različitih stilova i siguran sam da će vam se dopasti način na koji ja to prezentujem. I iskreno se radujem da vas upoznam, osjetim vaše vibracije i da se svi zajedno odlično provedemo.
- Vidjeli smo tvoje ime i na lineupu crnogorskog ReFresh festivala… Kao i BiH, Crna Gora je dio bivše Jugoslavije, pa me zanima jesi li (i da li još uvijek) imaš nekakve predrasude prema ovim prostorima i koliko si uopšte upoznat s ovdašnjom kulturom, clubbingom, muzikom?
Taj dio svijeta mi je oduvijek bio fascinantan… Pratio sam dugo sva svjetska dešavanja i posebno su me zanimali događaji u bivšoj Jugoslaviji. S obzirom da sam u srednjoj školi imao nekoliko dobrih prijatelja s tog kraja planete, mogu da kažem da poprilično dobro poznajem stanje tamo. Osim toga, svirao sam u Srbiji nekoliko puta, kao i u Makedoniji i očaran sam scenom tu, posebno za vrijeme promocije i trajanja EXIT festivala… Ljudska čistota, gostoprimstvo, entuzijazam i podrška muzici su iskustva koja čuvam kao najljepše uspomene. Još jednom ponavljam, jedva čekam da vas vidim i upoznam, nadam se da ću imati vremena i nekog novostečenog prijatelja koji će mi malo pokazati Sarajevo.
- Odakle si ti u stvari? Tipični Kanađanin definitivno nisi?
Uhhh… Kad god me to neko pita, trudim se da pronađem najjednostavniji način da objasnim neobjašnjivo… Moji su roditelji iz Palestine, a ja sam rođen u Kuvajtu, s obzirom da mi je otac tamo radio. U svakom slučaju, nemam njihovo državljanstvo, zbog činjenice da je tamo tradicija da se državljanstvo može dobiti samo ako živiš u Kuvajtu, bez obzira na to gdje si rođen. Proveo sam tamo 11 godina, do Zalivskog rata s Irakom 1990. godine, kad sam s porodicom bio prinuđen da napustim Kuvajt. Onda smo otišli na Kipar, pa dvije godine kasnije preselili smo se u Egipat, gdje sam proveo pet godina. Odatle sam došao u Kanadu da studiram, i ovdje živim već 12 godina. Egipat je ipak uvijek bio mjesto koje sam zvao domom, ili bar najbliže tome… Kanada mi je druga kuća, njihov sam državljanin. Pa vi zaključite odakle sam. Ni meni nije jasno
- Izdanja ti izlaze pod impresivnim etiketama, i sudeći po net izvorima poprilično si uticajan u muzičkim vodama… Pa nam otkrij, zašto si ti drugačiji od ostalih? Postoji li neka, uslovno rečeno, konstanta u tvom radu, nešto što možemo nazvati “Sultanov pečat”?
Kada sam prvi put postao dio scene, mislim da je gitara bila moj zaštitni znak. Volim da miješam gitarske segmente u elektronsku muziku i još uvijek to radim kad produciram. Ipak, emocije su uvijek bile ključni element u svim mojim radovima i to su, prepoznaćete ih, one melodije koje će vam ostati u sjećanju i koje su izdržale test vremena. Mislim da se nečiji lični pečat vidi u kombinaciji stilova, spajanju nespojivog, u stvaranju novih stilova. I jednostavno morate djelić duše uložiti u sve što radite, jer nas on definiše šta smo. I ja i Ned Shepard smo prvenstveno muzičari i strast za sviranjem nam dozvoljava da konstantno razmišljamo i sviramo izvan realnosti i da živimo u srži muzike…
- Izgledaš zaista neobično, atraktivno i egzotično. Imaš li nekoga ko ti se brine o stajlingu?
Hvala ti puno na komplimentu, definitivno moram imati nekog ko će se brinuti o mojim dreadlocksima. Ali, nije baš stilist, nego moj talentovani i spretni prijatelj Richard, koji je nevjerovatno dobar u sređivanju i pravljenju mojih dreadova, svakih nekoliko mjeseci. I nije to baš tako jednostavno, da znaš. U zavisnosti od toga koliko prođe između moja dva viđenja s Richardom, svaka sesija zna da traje i do osam sati, vjerovala ili ne. Ipak, za ljepotu se vrijedi žrtvovati, a i to nije visoka cijena da bih imao moje voljene dreadove (smijeh). Usput, I košta poprilično…
- Navedi nam tvojih top deset singlova iz ove godine, a da to ne bude službena chart lista?
1. Sultan & Ned Shepard feat. Kuba Oms - Jeopardy
2. Path Park - Higher
3. Sultan & Ned Shepard – Eye Spy (Matthew Dekay Rmx)
4. Lutzenkirchen – PaperBoy (Dnox & Beckers Rmx)
5. Daniel Portman - Exodus
6. Ned Shepard – A Fine Balance (Quivver Dub)
7. Mark Knight & Funkagenda – Man with the Red Face (Godinama sam najveći fan Garnierove originalne stvari)
8. Nadia Ali – Crash’N’Burn
9. Julie Dennis – Fever
10. Kos – Castle Kickback
- Imaš li neke lične evergreen stvarke, kojih ti nikada nije dosta?
Naravno, mnogo njih… I kada mi dosade, remiksujem ih, pomiješam s nečim drugim i opet se zaljubim u njih… Definitivno Portishead – Roads!
- Ispričaj nam nešto više o tvojoj saradnji s Nadiom Ali…
S Nadiom saradjujem od prošle godine, na njenom solo albumu, za koji sam pravio muziku i producirao ga. Takođe, nastupam s njom i sviram gitaru na live nastupima. To je zaista nezaboravno iskustvo, i ništa me, u profesionalnom smislu ne usrećuje više od miješanja akustike i elektronike, posebno s mojom gitarom… Prva verzija albuma bila je potpuno akustična. Nadia s njenim čistim glasom, ja s gitarom i Ned za klavirom…. Kasnije smo sve to elektronski potkovali. Poslušajte, zvuči veoma zanimljivo!
- I za kraj, kaži nam je li bolja scena u Evropi ili u Americi?
Evropska i američka scena se definitivno razlikuju. Do skora sam stalno isticao da više volim nastupati u Evropi, ali u posljednjih nekoliko godina sam imao mnogo zaista sjajnih nastupa po Americi. Razlika je u tome što u Americi jedva da imate dance muzike na radiju ili na televiziji, a Evropa je potpuno drugačija priča. Ljudi više poznaju muziku, više joj se raduju. Evropa definitivno ima mnogo jaču elektronsku osnovu, pa tako i scenu. Amerika je zasuta hip-hopom, posebno u klupskoj kulturi, ali u velikim gradovima definitivno ima mnogo onih koji vole i žele dance muziku.
No comments:
Post a Comment