Svjetski dan borbe protiv AIDS-a - humanitarni koncert

Dragi moji i drage moje (a sve mi se cini da nema mnogo dama koje me "obilaze" ovdje), sutra, 30. novembra u "Titaniumu" koncert grupa Balkan Express (Banja Luka), Raspect (Beograd) + Boris Banjac set (Yopie!). Elem, upad je 4 markice, start 22h, sav prihod je namjenjen osobama u RS koje imaju virus HIV ili su oboljeli od AIDS-a. Organizator? Udruženje građana Action Against AIDS/Akcija Protiv SIDE, Banja Luka. Evo malo vise, plus kompletan program manifestacije. Dakle - pamet u glavu, i svi na svirku i po free kondome :)

NAZIV PROJEKTA : KORIJEN PREDRASUDA JE NEZNANJE! INFORMISI SE! ZAUSTAVI DISKRIMINACIJU!

Poštovani,
Udruženje građana Action Against AIDS/Akcija Protiv SIDE, Banja Luka, obilježava 01. decembar – Svjetski dan AIDSa, te tim povodom ove godine organizuje petodnevnu manifestaciju. Ove godine naglasak se stavlja na suzbijanje stigme i diskriminacije o osobama koje žive sa HIV/AIDSom, realizovane će biti mnogobrojne akcije koje će uticati na razvijanje svijesti građana Banja Luke, a i šire, o postojanju ove bolesti.
Novina od ove godine je da je naš tim pozvao još devet organizacija koje bi od ove godine zajedno radile na aktuelnom problemu, a njihova imena su sledeća: UG Kastel, USM Samsic, HO Poenta, UNS Geto, UG Crveni krst, UG Zdravo odrsastanje, UOHC, UG Oksigen (radio) i UG Kora.
Izložbe svjetskih postera (HIV/AIDS), predavanja u školama o prevenciji od HIV/AIDSa, press konferencije, projekcije dokumentarnih filmova, dijeljenje promotivnog materijala, javna tribina (prisutna će biti i osoba koja živi sa AIDSom), pozdravna sms poruka svim korisnicima MOBI'S mreže i humanitarni kocert su planirane aktivnosti za period 30.11. – 04.12.2005. godine.
Ovogodišnja kampanja će imati novi vizuelni identitet, a ogledaće se u prvom planu slika Red Ribbon-a (crvene trake) vezana za crveno srce. Spoj crvene trake i crvenog srca ukazuje na brigu ljudi o osobama koje žive sa HIV/AIDSom i koji se bore protiv stigme i diskriminacije o osobama koje žive sa HIV/AIDSom. Takođe sa ovom kampanjom želimo izraziti našu nadu da će se AIDS epidemija, bolest i patnja jednog dana završiti.
Kampanja predstavlja snagu ljudi koji svim srcem žele učiniti da se budućnost ljudi koji žive sa HIV/AIDSom poboljša, da svi budu ravnopravni.
Ljubav i razumjevanje su moć koja može pobijediti predrasude.

PROGRAM MANIFESTACIJE:

30.11.2005. (srijeda)
1. Gradska uprava – sala 238
tema: Trenutna i potencijalna uloga nevladinih organizavija u suzbijanju stigme i diskriminacije osoba koje žive sa HIV/AIDS-om u Banja Luci"
učesnici: vladine i ne vladine organizacije sa područja grada Banja Luka
vrijeme održavanja: od 12.30 do 14.30

2. DISKOTEKA TITANIUM – HUMANITARNI KONCERT,
sav prihod od prodanih ulaznica je namjenjen liječenju osoba koje žive sa HIV/AIDSom
učesnici: BALKAN EXPRESS (BANJA LUKA),
RASPECT (BEOGRAD),
DJ BORIS BANJAC (BANJA LUKA),
vrijeme odžavanja: 22H – 03H
01.12.2005. (četvrtak)

1. TRG KRAJINE – postavljanje osam info punktova/štandova, dijeljenje promotivnog materijala
učesnici: OC KASTEL, Udruženje za međunarodnu saradnju studenata SAMSIC, HO POENTA, UNS GETO, Omladina CRVENOG KRSTA, UG ZDRAVO ODRASTANJE, UOHC, UG OKSIGEN (RADIO), UG KORA I UG AKCIJA PROTIV SIDE/ACTION AGAINST AIDS
vrijeme održavanja: 12H – 17H

2. Francuski kulturni centar, Gradska biblioteka, jazz klub Why Not, kafe galerija Clandestino i UNS Geto – izložbe svjetskih postera (HIV/AIDS tematika) uz dijeljenje info materijala
vrijeme održavanja: radno vrijeme, gore navedenih, institucija

3. Press konferencija – 01. decembar – Svjetski dan AIDSa
učesnici: Dr Nataša Lončarević – Nacionalni kordinator za prevenciju HIV/AIDSa za Republiku Srpsku, Srdjan Kukolj – projekt konsultant / kordinator projekta
vrijeme održavanja: 12h, International Press Centre (IPC), poslovni centar Kozara, Banja Luka

4. UDRUŽENJE NEZAVISNIH STVARALACA GETO – prikazivanje dokumentarnih flmova o HIV/AIDS tematici
učesnici: predstvanici organizacija koji obiljezavaju 1.12 , plus ostali zainteresovani
vrijeme održavanja: 19.oo

5. AUTOPREVOZ – LINIJA 13/OBILIĆEVO – LAZAREVO ( VOZITE SE I INFORMISITE SE)
dijeljenje promotivnog materijala korisnicima javnog prevoza na liniji 13
vrijeme održavanja: 12h – 17h

6. CONDOM PARTY, STUDENTSKI KLUB INDEX, OD 21.00
02.12.2005. (petak)

1. Francuski kulturni centar, Gradska biblioteka, Jazz klub Why Not, klub galerija Clandestino i UNS Geto – otvaranje izložbe svjetkih postera (HIV/AIDS tematika)
vrijeme održavanja: radno vrijeme, gore navedenih, institucija
2. Medicinski fakultet-amfiteatar, Prvi edukativni čas, “ Živjeti sa HIV/om”.
učesnici: pozvani partneri u kampanji
vrijeme održavanja: 19.00
postoji mogucnost da se stavi za subotu, 03.12.2005.
03.12.2005. (subota)
1. Francuski kulturni centar, Gradska biblioteka, Jazz klub Why Not, klub galerija Clandestino i UNS Geto –izložba svjetkih postera (HIV/AIDS tematika)
vrijeme održavanja: radno vrijeme, gore navedenih, institucija
04.12.2005. (nedelja)
1. Francuski kulturni centar, Gradska biblioteka, Jazz klub Why Not, klub galerija Clandestino i UNS Geto – zatvaranje izložbe svjetkih postera (HIV/AIDS tematika)
vrijeme održavanja: radno vrijeme, gore navedenih, institucija

Krizs u Banja Luci...

BANJALUCKI ljubitelji elektronske muzike u petak su imali priliku da u klubu “Music hall” vide i cuju jednog od najkvalitetnijih slovenackih DJeva i producenata, Krizsa.

Ovu zabavu organizovala je ovdasnja asocijacija “Los hombres locos”, a clanovi Sagor Meskovic, Dejan Ilic poznatiji kao Woodie i Nikola Curguz koga ljudi znaju kao DJa Colorblinda potrudili su se da partijase “podignu” na noge i natjeraju ih da plesu uz odlican funky, house i tech – house zvuk.

Gost, za koga kazu da je stigao “iz samog centra klupske Ljubljane” predstavio se ovdasnjoj publici energicnim i pomalo eksperimentalnim electro i progressive house setom, koji je odlicno primljen medju ljudima.

- Drago mi je sto je poslije duzeg perioda u Banja Luku dosao neko ko ne pusta iskljucivo tehno i njegove podpravce. Ovo veceras je bilo pravo osvjezenje, mada volim i tehno. Steta samo sto nije bilo vise ljudi, jer je zaista imalo sta da se cuje –prokomentarisao je jedan od posjetilaca.

Uprkos cinjenici da se u “Hallu” te veceri okupilo samo nesto vise od stotinu ljudi, ne moze se reci da je bilo lose. Naprotiv, atmosfera je bila odlicna, a dobar dio entuzijasta ostao je sve do cetiri casa ujutro, kada su se svjetla u diskoteci popalila, oznacavajuci kraj zabave.

Inace, ovo je bilo drugo gostovanje Krizsa u Banja Luci. Valja napomenuti i to da se ovaj DJ muzikom bavi jos od sredine devedesetih godina. Rezident je kultnog slovenackog kluba “K4”, a vazi za najboljeg progresiv izvodjaca u svojoj zemlji.

Naredna zabava ovog tipa odrzace se narednog petka, 2. decembra, u diskoteci “Titanijum” kada organizacija “Transparensi internesnal” obiljezava svjetski dan borbe protiv korupcije, dovodeci u Banju Luku vrhunska imena spanske klupske scene – Kristijana Varelu i Banda, kao i hrvatskog DJa Petra Dundova. Domaca podrska bice im Semjonic i Zlatan.

Chris Zander "Sunny day mix"

"Ako je ovo sunny day mix, kako li covjek zvuci kad pravi dark night?" bilo je prvo sto je meni palo na pamet kad sam preslusala gore pomenuti disk. A evo i zasto:

1. D. Diggler - Sicht der Dinge
2. Justin Martin & Sammy D - Dirty bird
3. Martin Landsky - FM safari
4. Dominic Eulberg - Gasthof zum satten bass
5. Rocco Branko - Kaptial (Einmusik mix)
6. Chris Wood - Seis o seis
7. Sieg uber die Sonne - Don't stop Charlotte
8. Einmusik - Jittery Herritage (Eulberg mix)
9. Bioground - Cinnamoon
10. Ellen Alien - Magma (The MFA remix)
11. Swich - Get on downz
12. jack Adults - Stalker (Natan Fake remix)
13. Dole & Kom - Fast lane
14. Franz & Shape - Italien ep
15. Hugg and Pepp - Elektrofant
16. The chemical brothers - Galvanize

Cak i "Galvanize" stvar, u ovom ruhu zvuci slusljivo... U slucaju da se negdje dokopate ovog diska, please obratite paznju na boldirane stvari. Moje odusevljenje je nesmanjeno, svaki put kada ih cujem. Ipak, kako je poenta mixa u cjelini, kompletnosti i konstrukciji spajanja ponekad nespojivih stvari, zaista bi bilo ruzno od mene da ne podijelim s vama sjajne vibracije kojima ova muzika odise, odlican feeling poslije slusanja i sjajnu malu muzicku avanturu u toku. Ovaj covjek se muzikom bavi jos iz srednjoskolskih dana, negdje oko 1994. je prvi put nastupio kao DJ. Rodjen je '75. zivi u Frankfurtu, a nastupa po cijeloj Njemackoj i Evropi (valjda i svijetu...). Njemacka 'elektronika' se masovno svodi na trance, a dokaz za to je i enormna popularnost DJ Tiesta, Paula Van Dyka i sl. Zander je druga skola. Covjek koji u jednom techno miksu spoji mnogo razlicitih podpravaca housea, electra i pomalo funky, ali na sasvim poseban nacin... na web stranici thedjlist.com je na 5888. mjestu (od oko, cini mi se 80 hiljada njih). Gender? Techno, naravno, ali "Sunny day" je sjajan iskorak, mellow and delicious :) Negdje sam pronasla i to da je veteran Love parade-a, a meni mnogo interesantniji podatak je i da je svojevremeno otvorio prvu prodavnicu ploca u svom 'hoodu...
Vise informacija o izdanjima, labelima i nastupima potrazite na www.criszander.com (ko zna njemacki), ili na http://www.thedjlist.com/djs/CHRIS_ZANDER/
So long...

Looda kutja :)

Molim sve zainteresovane poslodavce iz oblasti medija (pisanih ili radio) da mi daju posao u poslijepodnevnoj smjeni. Radicu za minimalac, nocu i sve sto treba, samo da ne ustajem ujutro. I da ne radim nedjeljom. Svaki put zaboravim koliko se lose osjecam kad direktno iz kafane dodjem na posao. Ili, jos gore, kad odspavam dva - tri sata, pa onda dodjem na posao. Grozno. Katastrofa... U petak je odrzan "Totalni opoziv", koncert grupa "Recall" i H. A. P." ("Hanibal Ante Portas"). Ne znam kako je bilo, zaboravila da pitam Woodija sinoc, a nisam mogla ici. Imam opravdanje, sta je... U svakom slucaju, ono sto znam je da ste za tri markice mogli cuti "najoriginalniji i najperspektivniji hip - hop bend na ovim prostorima" (to H. A. P.), i Recall, koji "svira iskljucivo autorsku muziku, uglavnom hard core i crossover..." Vise na www.recall.8m.net...
Sinoc u cicanju bile Neca i ja... Naletimo u "Why not?" (iliti "Sto ne bi?"). Tamo gotivica, opustancija, super 'zika, Semjonich, zacudo u nekom totalno drugom tripu od onog na koji smo navikli (pustio covjek "Grad bogova". Neee moooguu daaa veeerujeeem :). Dobijemo pozivnice za Varelu &co, kad ulece murija. Pet - sest njih. Rutinska kontrola. Imaju ljudi dozvolu da rade o 1h, pa su cika panduri samo legitimisali par sumnjivih (ako vas zanima, poslije pet godina intenzivnog muvanja po svim sumnjivim mjestima i s jos sumnjivijim likovima, Nevena i ja jos nismo zadobile taj status) pa otisli... Ako, daleko im lijepa kuca...
Onda se, oko 1 sat zaputimo u HKC. Dole "Luda kuca" al' zamalo. Woodie, Colorblind i Sagor pustali neki electro, housie stvarcice, ali pred samo oko pedesetak ljudi... Ne znam sta je u pitanju, znam da je ispred "Booma" vladala jeziva guzva, svi iz Cappa se nakrcali tamo... Nije se ljudima davalo pare za razvoj kulture, dzaba sve... Bagra smo mi, i to je tako... Ipak, zgotivile se negdje do pola tri i kuci.
Sad me boli glava. I muka mi. Lako je vama...

TOTALNI OPOZIV - Petak 18. novembar, 2005.

"Koncert "TOTALNI OPOZIV"

Petak, 18. novembar, 2005. "Music Hall", Banja Luka live:

Recall (crossover, BL) vs. H. A. P. (hip-hop, BL) + Black sound box

start 22h

ulaz 3 marke

http://www.loshombreslocos.com/

Electrochoc, neki dijelovi iz knjige...

Evo za sve nevjerne Tome, koji i dalje negiraju umjetnicku vrijednost elektronske muzike, par dijelova iz knjige DJ-a Laurenta Garniera i novinara Davida - Bruna - Lamberta... Inace, ja imam "Platoovo" izdanje, a postoji verzija na svim jezicima republika ex YU... Naravno, ovo je i za one kojima sam ostala duzna, a obecah... Svi pomalo da ucimo. Jen', dva, tri, 'ajmo...

"Kada sam imao deset godina, moja soba je bila organizovana kao diskoteka: krevet i pisaci sto su bili saterani uza zid kako bih dobio na prostoru, a u centru, prekriven tepihom i oivicen nizovima ploca - podijum za ples koji je mogao da primi tri - cetiri plesaca.
Prava mala decja diskoteka sa svom raspolozivom tehnikom: od prostog stroboskopa, do malih lampi postavljenih direktno na namestaj, preko visebojnih sijalica ugradjenih u zid i disko kugle. Kugla bi se ukljucila i pocela lagano da se okrece, sa malim projektorima uperenim ka njoj, a ja sam stajao iza DJ konzole koju mi je otac napravio, ispred prazne piste za ples, zasticen gomilom ploca, kaseta, gramofona, pojacala, mikrofona i sivih kablova koji su se protezali na sve strane. Kada bih upalio masine, stotine belih zvezdica kruzilo je u kosmickom baletu po zidovima moje sobe. Disko kugla se okretala svake noci, sa ili bez muzike.
Pista za ples bila je rezervisana za posebne prilike. Ja sam bio njen glavni korisnik, ali kako je tesko baviti se muzikom i igrati u isto vreme, a i zato sto me izjedala zelja da osetim reakciju plesaca na ploce koje sam pustao, ubrzo sam se dao u potragu za raspolozivim auditorijumom u nasoj zgradi u Buzivalu.
Najcesce je majka imala zaduzenje da bude publika, a uz nju jos jedan ili dva suseda iz kraja. Ali, najveci dio vremena, moja ustanova je bila zatvorena zbog nedostatka publike. Tu sam se zatvarao, sam, i svirao za imaginarnu klijentelu. Svetla su treperila, zvuk je bio pojacan do daske, a ja, Mister DJ, stajao sam skoncentrisan iza gramofona, cerekajuci se u trenutku kada je trebalo da stavim nevidljivu plocu, uzbudjen idejom da ce plesaci uskoro poceti da mjaucu od uzivanja.
Tokom te moje majstorije, koja je mogla da traje i satima, odlazio sam ponekad na dancefloor ne bih li procenio jacinu muzike i podesenost zvuka. Zatim, zaboravljajuci na kljucnu ulogu koju sam imao u tom klubu (najunderground klubu u celom Buzivalu), pocinjao sam da igram, koracima koji su licili na rockabilly, ali i na lupkanje nogom Jamesa Browna. Noci su se cesto zavrsavale policijskim upadom moje porodice, koja bi procenila da je galama dovoljno trajala. Gasio bih muziku teska srca, palio bleda svetla na nocnom stocicu i prostacki se izvinjavao zamisljenoj publici: "Zao mi je, zatvaramo, naredjenje policije... Laku noc, dovidjenja..."
Za velike dogadjaje, moja diskoteka je bila otvorena za sve, bez obzira na starosnu dob ili veroispovest. Tokom porodicnih svetkovina, podizao sam zavesu i primao svoju prvu publiku, prijatelje i roditelje, pozvane da poskakuju u tajnosti moje ustanove...
Proslo je vise od dvadeset godina, ali kad se nadjem u nekom klubu, kada vidim zmirkanje stroboskopa, galaksiju zvezda koju disko kugla projektuje na zidove vrteci se lagano, kad cujem jako pojacan zvuk, posmatram reakciju publike i... dirnut sam.
***
Moj stav je uvek bio jasan: novac me nikada nije privlacio. Ono sto je bitno, sto me tera da nastavim s ovim poslom, to je odnos koji sam izgradio s publikom. Veza koja se razvija godinama sa plesacima veoma je jaka, kao neka droga bez koje se ne moze. Kad pustam ploce u klubu, na rejvu ili privatnoj zurci, to je svaki put ekskluzivna prica sa onima zbog kojih sviram. Bilo bi kao da sam se odrekao komunikacije ili seksa da nema toga. Imao sam srece da tokom svih ovih godina imam vernu publiku koja me svuda prati. Ali, ova veza se ne namece sama od sebe. Ona se gradi, ploca za plocom, dan za danom. Novac nema nista s tim.
Zasto sledimo jednog umetnika, poklanjamo mu svoje poverenje i znoj? Zato sto je to, u najmanju ruku, ljubavna veza, pravo saucesnistvo koje se radja. Posao jednog DJ-a, bez obzira na mesto njegove akcije, i bez obzira na honorar koji stavlja u dzep na kraju veceri, jeste da natera publiku da plese. Cak i kada su u 7 sati ujutro poslednji clubberi u jezivom stanju, kada mi ostane samo jedna ploca u torbi, moj posao je, ponavljam, da ih nateram da plesu i da im pruzim zadovoljstvo. U tome se sastoji sva tezina naseg posla - uspostaviti komunikaciju, shvatiti ih. Treba znati desifrovati njihove zelje, prohteve, ali isto tako i dovesti ih, ako treba silom, na napoznat teren, iznenaditi ih, zavesti, i na kraju, pruziti im ono zbog cega su dosli - srecu. Sta doije DJ u zamenu za ovu ludu energiju? Izuzetan osecaj moci, cak dominacije! Imao sam priliku da nekoliko puta ovo osetim u malim klubovima sa ekstatickim svetlima, sa krcatim dancefloorom, gde zelja raste od peta plesaca, pa do plafona, plesaca koji vam dodju i mole: "Joooos!!!".
Zasto se davimo u vrucini jednog kluba? Iz instinktivnog razloga koji seze jos u daleku proslost. Noc je uvek bila sinonim za opasnost. Ulaskom u klub, samo ponavljamo zastitnicku mehaniku nasih predaka: pobeci od mraka, naci svetlo, ljudsku toplotu i zajednistvo oko ritma, tako se osecamo zasticeno. U toj globalnoj energiji plesac se oslobadja svojih strahova, zebnji, primarnih emocija. Ples mu omogucuje da izbaci svoje demone i da se izdigne iznad ovog sveta.
Kao DJ i plesac doziveo sam sate i sate ciste srece, i mogao sam tako i da umrem, kao sto bismo zeleli da zauvek zaboravimo u savrsenom i grandioznom orgazmu. Verujem u moc energija. Iskreno mislim da se raspolozenje DJ-a prenosi sa igle gramofona, da se odatle emituje preko zvucnika i sliva na plesace. Verujem da jedna zemljana nit povezuje DJ-a i plesace i kada uspeju da se povezu oni razmenjuju energiju.
***
Poslije petnaest godina DJ-inga po celom svetu, naucio sam da nikad nista nije zauvek dato sa jednom publikom. To je osnovni element igre. Od pocetka sam gradio moje mikseve s publikom, sa satom ispred mene, na mikseti, da me podseti na postovanje bioritma plesaca. Trenutak, uho i poged cine osnovu DJ profesije. S godinama sam shvatio da je pogle, u stvari, naznacajnija stvar u gradjenju jednog seta. Treba desifrovati brazde na loci, predvideti prekide i tisine. I narocito, citati zelju u ocima publike. Plesaci nisu samo par stopala! Tvrdeci ovo, znam da se protivim onome sto misli polovina aktivnih DJ-eva.
Svi promoteri ce vam pricati o DJ-evima koji se, kad zavrse set, odu u hotel kao sto se vraca kuci sa redovnog radnog dana. Poznajem one koji nikada ne plesu zato sto to ne vole, cak ni iza ploca, u intimnosti kabine. To je cudno, biti DJ, a ne voleti plesati. To je gotovo anomalija. Kako da preneses groznicu nekome, ako vec sam nisi zarazen?
Pogledajte Jeffa Millsa dok svira, potpuno je opijen u muziku koju pusta, groznicav je, oseca muziku svakom svojom porom. Ako DJ ne uspe da oseti muzicke vibracije koje teraju plesace da mrdaju guzom, to znaci da on ne oseca energiju koju mu masa salje. Pravilo igre je nemilosrdno: ako ne znas nista - ne dobijas nista. Poznajem DJ-eve koji rade samo zbog novca. Drugi to rade da bi putovali, ziveli kao carevi i kresali plavuse. Neki drugi su opsednuti zeljom da postanu slavni. Ali, postoji i jedan dobar deo umetnika za koje je muzika bila i ostala prioritet. "

Cristian Varela in Banja Luka

TRANSPARENCY INTERNATIONAL PARTY
Petak, 2. decembar, 2005.
Discoteque "Titanium" Banja Luka
Line up:
DJ Cristian Varela
DJ Bando
DJ Petar Dundov
- ulaz samo uz pozivnice -

Pre - party 19. novembar, club "Why not"
DJ Semjonich
DJ Zlatan

i malo podsjecanje:

subota 19.11.2005
LUDA KUCA u HKC-u, Banja Luka
Djs: Sagor (Los Hombres Locos, BL) Woodie (Los Hombres Locos, BL) Colorblind (Los Hombres Locos, BL)
ulaz 4 KM od 22 h
! ZABRANJEN ULAZ OSOBAMA ISPOD 18 GODINA !

DJ Preach, intervju za srbijansko izdanje "Urban bug" magazina

Likovi kakvi su: Paul Van Dyk, Mauro Picotto, Green Velvet ili Chris Liebing ne skidaju ga sa svojih chartova; potpisan je na: Session, Primate, Zynk, Symbolism, Mbelektronics, Ascend i Iturnem etiketama; pravi totalnu oluju po klubovima od Severne do Južne Amerike, preko Evrope, Skandinavije i Japana, a vi ste to zadovoljstvo da ga upoznate imali druge noci našeg EXIT cuda. Nikako ne slucajno! Jer, kada Coxyli za nekoga kaže da je “covek na kojeg treba obratiti pažnju u 2005-oj”, onda ne treba mnogo mudrovati, nego okrenuti glavu ka Tatinom prstu i dooobro osluhnuti Preacha.Preach danas ima 24 godine, ambiciozan je i sasvim predan poslu DJ-a, producenta i label menadžera. Ono što znamo da užurbano sprema za naredni period su nova izdanje za Intec i Magik Muzik, nakon cega ga ceka još gomila stvari vezanih za produkciju. Kaže, preti ili obecava da ce te stvari biti totalno ludilo!A kako je krenuo? Prilicno uobicajeno, konstantujemo, baš kao i vecina njih kojima vikendom poklanjate svoje vreme:

«Prve gramofone nabavio sam kada mi je bilo 14-15 godina» - kaže. «Vežbao sam u garaži, sa najboljim frendom. U to vreme je zaista mali broj DJ-eva nastupao u našem gradu, te nam je jedino merilo bila dance muzika koja se vrtela po klubovima. Secam se da je ortak na cijoj gajbi smo se ponekad zezali imao fenomenalan disco sound system, kod njega smo usavršavali ubadanje bitova i miksovanje. Prvi likovi uz koje sam se navukao na elektroniku bili su naši lokalni DJ One i DJ Nic B, mada... moram da priznam da je za citav moj ulazak u ovaj svet najzaslužnija moja sestra, koja je uvek bila open mind za sve inovacije!»

+ Bavljenje produkcijom je došlo kasnije ili...?
Pet godina sam ucio muziku u školi, vecinom jazz i klasiku. Stvaranje autorske muzike zainteresovalo me u isto vreme kad i DJ-ing, s tim što je ta moja produkcija bila valjda najteža stvar koju je trebalo da postignem: ne pamtim koliko puta su mi lejblovi vracali stvari i koliko sam puta sve iznova morao da radim. Opsednutost je išla dotle da sam ujutru jedva cekao da se probudim kako bih pravio muziku!!! A možeš samo da zamisliš na šta je sve to licilo ako ti kažem da sam radio u DOS-u, na vrrrrlo sporom kompu! Ipak, nikada nisam razmišljao o razlozima zbog kojih sam krenuo s produkcijom. Jednostavno, sve vreme sam bio u muzici i nekako je bilo prirodno da taj svoj rad ugledam i na vinilu. :-))

+ Šta je to što DJ Preach zapravo želi da isprica svojom muzikom? Kako bi stil koji forsiraš opisao ljudima kojima elektronika baš i nije bliska?
Volim elektronsku muziku u svim mogucim varijantama, zbog toga sam mnogim prijateljima pomagao oko prve ploce i zato cesto radim na razlicitim projektima drugih umetnika. Mislim da je to kreiranje razlicitih stilova veoma važna stvar, garant bi nam se svima vrlo brzo smucilo kada bismo svakog dana radili isti zvuk! Muzika je moj nacin izražavanja, njome objašnjavam ko sam i u šta verujem! Trudim se da pravim stvari koje ce zvukom i inspiracijom odgovarati najpre mom setu, da po njoj bude prepoznatljiv i moj nacin DJ-isanja! A nekako ne volim da etiketiram muziku... moglo bi se reci da je moj stil nešto izmedu funky-techno-progressive i hard tribala... hmm.. Ma, na kraju krajeva, koga je još briga za stil?! Važno je samo da se napravi dobar vibe na partiju! :-))

+ Gde si imao najludji nastup?
Paa...letos sam stvarno uživao u Japanu, Španiji i Holandiji, ovo su ujedno bile i moje najprofitabilnije teritorije... :-)) Moram da kažem da su mi sva mesta sjajna, o kakvim god se kontinentima i kulturama radilo svuda nailazim na ljude kojima je stalo do izlazaka i provoda! Volim da sviram i u Južnoj Americi, i Kanadi, ali ne smem da zaboravim ni ona razvaljivanja koja sam poslednjih meseci imao u Istocnoj Evropi – na EXIT festivalu, na primer!!! Ali, eto, ako baš želiš da znaš, najludi party mi je bio u Montrealu, pred 15 hiljada ljudi! U životu nisam video nešto tako na danceflooru!

+ Cek, cek... Hajde da se malo zadržimo na impresijama o EXIT-u! :-)):-))
V R H! Mislim da niko ne može da kaže ništa loše o tom partiju, sem što je bio dvosatni potop...Ali, ljudi su ipak urlali i dizali ruke! Daaaj, pa odlepio sam na toj žurci! Srbija je sjajno mesto, baš bih voleo cešce da dolazim, upoznajem cure i partijam sa svima vama!+ Jesi li nekada negde poželeo da ostaneš malo duže nakon giga?Pazi, nije lako da se zadržim baš svuda gde sviram, iako se trudim da obidem sto više mesta, da upoznam što više ljudi kako bih provalio i njihovu kulturu. Ove godine sam skoro nedelju dana ostao u Japanu i baš mi je bilo super! Ma, svaka zemlja ima nešto svoje... Da budem iskren, oduševljen sam celim azijskim kontinentom. Voleo bih da sledece godine napravim tamo bar jednomesecnu turneju! Azija je tako drugacija od Kanade!

+ A kakva je tvoja zemlja? Naša publika je prilicno dobro obaveštena o tome šta se dešava u evropskim, pa i u vecini svetskih klubova, ali nam fale informacije iz Kanade...
Imamo jaku house i trance scenu. Najbolji provod je, normalno, u velikim gradovima: Montrealu, Kvebeku, Torontu, Otavi i Halifaksu. Techno scena nam baš i nije previše jaka, ali opet mogu da kažem da ljudi vole taj zvuk... Upravo sada sam na turneji po Kanadi i stvarno mi je strava! Vec trecu godinu nastupam u ogromnom klubu “Aria” i svaki put nakon izvesne pauze primetim da ljudi iznova otkidaju na funky techno! :-)

+ Šta misliš o remixima? Cini se lakšim praviti remake nego nove stvari...
Super su remixi! Volim da vrtim i njih i bootleg izdanja. Mislim da mi zapravo neprestano recikliramo staru muziku i prilagodavamo je aktuelnom zvuku. Ponekad jeste lakše remixovati original, ali i samim tim dodavanjem neceg svog ti praviš kompletno drugaciju stvar. Kao u slagalici. Techno evoluira, najbolje tek dolazi narednih godina!

+ Reci nam nešto više o RELIC RECORDINGS?
Izdavacku kucu smo napravili pre dve godine i trenutno izbacujemo treci singl (ukljucujuci remix Marca V.-ja). Relic Recordings je okrenut ka dva sasvim razlicita zvuka: sublabel (Relic Silver) pretežno cini produkcija Marca G.-ja koja je onako više tech house sa jakim bas linijama, dok je glavni label (Relic Gold) cross over fora izmedu techna, tribala i melodije. Upravo smo završili i mix kompilaciju koja je veoma dobro prihvacena u Kanadi, a radimo i na distribuciji po Japanu i Evropi. Sve te informacije o kuci, DJ-evima, o tome gde sviramo ljudi mogu da pronadu na:http://www.relic-rec.com/ . Izvolite, pogledajte! :-))

Ivana Antic

Urban beat power 1

PRVA u nizu zabava pod nazivom “Urban power”, na kojoj su uz organizatore Mladena Tomica i Sinisu Tamamovica nastupili i gosti DJ Preach iz Kanade i D-Fuse iz Hrvatske, odrzana je u petak u diskoteci “Music hall” u Banja Luci, pred oko dvije stotine ljubitelja tehno zvuka.

Uz standardnu postavu domacih postivaoca ove vrste desavanja, u publici je bilo i dosta gostiju iz Prijedora, Doboja, Zenice i drugih gradova BiH. Za gramofonima su se smjenjivali Vanja Torbica, Mladen Tomic, Sinisa Tamamovic, a oko jedan cas poslije ponoci doslo je vrijeme za set gosta iz Kanade koga su svi nestrpljivo ocekivali.

DJ Preach, za koga je najveca svjetska zvijezda ove oblasti, Carl Cox rekao da je “covjek na koga treba obratiti paznju u 2005. godini” pokazao se kao dostojan svih dobrih kritika, jer je svojim dvocasovnim setom ljudima koji su u “Hall” dosli da ga vide i cuju priustio nezaboravno muzicko iskustvo.

- Muzika je moj nacin izražavanja, njome objašnjavam ko sam i u šta vjerujem! Trudim se da pravim kompozicije koje ce zvukom i inspiracijom odgovarati najprije mom setu, da po njoj bude prepoznatljiv i moj nacin rada! Ne volim da etiketiram muziku... moglo bi se reci da je moj stil nešto izmedu “funky-techno-progressive i hard tribala” – rekao je Preach jednom prilikom.

Oko tri casa poslije ponoci, za gramofonima ga je zamijenio mladi DJ iz Rijeke, D-Fuse i za sve one kojima jos uvijek nije bilo dosta pustao jos mnogo odlicnog, brzog i energicnog techna… Svjetla su se u klubu popalila tacno u cetiri casa ujutro oznacavajuci kraj zabave.

Valja napomenuti da su svi zainteresovani imali priliku da dobiju nove, osme po redu “Urban beat” promotivne kompakt – diskove, ali i promo miks gosta iz Rijeke.

Ovdasnji ljubitelji elektronske muzike dosta su upuceni u desavanja na evropskoj I svjetskoj sceni, ali ne srecu se bas cesto s DJevima iz Kanade. O ondasnjoj sceni Preach kaze:
- Imamo jaku houses i trance scenu. Najbolji provod je, naravno u velikim gradovima - Montrealu, Kvebeku, Torontu, Otavi i Halifaksu. Techno scena nam baš i nije previše jaka, ali opet mogu da kažem da ljudi vole taj zvuk...- istakao je Preach, kome je, inace, bio rodjendan na dan nastupa u Banjoj Luci.

digresija

DJ Preach veceras svira u "Music Hallu". To znate. Plus D-Fuse, Mladen Tomic i Sinisa Tamamovic. I gostu iz Kanade je danas rodjus. To sigurno niste znali :) See Ya there :)

Marko Nastic, Sinan Sakic i naravno mi...

Putesestvije u Doboj, povodom zurke u diskoteci "Dzungla" zapoceli smo na banjaluckoj zeljeznickoj stanici... Voz k'o voz, svi smo kao u fazonu divljeg zapada, a unutra guzva... Posto smo isli coporativno (u par manjih grupa po petoro), prazan kupe je ostao pusti san. Ipak, uspjeli smo se uvaliti u drustvance s jednom gospodjom, njenom kcerkom i jos nekim momkom, koji je obecao doci na party, a nije. Bez problema i zastoja, doklizili smo do Doboja, i poslije kraceg zadrzavanja u kaficu "Corner" (sex on the beach 2 km!!!), odlazimo u Jungle... Karte prodaje jedna neljubazna teta... Mada, nije joj zamjeriti, malo je licila na Alisu medju svim onim ljudima, koji nikako nisu stalna klijentela ovog mjesta. Poslije tete, rutinske provjere dzepova i stvari, ulazimo. A na zidu, plakati i najave... ovim redom: Sinan Sakic. Marko Nastic. Sasa Matic. Mile Kitic...
- E, moj Markane, lijepo drustvance imas - smijemo se.
Bilo je negdje oko 23.20 kad smo dosli, klub je tek pocinjao da se puni... Sjajno mjesto, veliko. Po mojoj slobodnoj procjeni, kapaciteta od jedno dve 'iljade ljudi. Sa sve bilijarima, dva velika sanka, odlicnim okruglim podijumom i mnogo malih loza okolo. Za dekovima G. Eddie, a kasnije i Fedja Knajdl (obojica, ako se ne varam iz Zenice), pustaju neki mix retro i trenutno aktuelnih stvari... Tech-house... Umrdavamo se lagano i cekamo Marka. Bacim pogled gore, a ono gomila nekih prikljucaka oko gramofona i ispred samog DJ-a...
Negdje oko pola 1 ide "Sweet dreams", svjetla se pale i Nastic preuzima mjesto za gramofonima... "K'o raketa", pa "Grad bogova", uz "Square" i gomilu jos nekih stvari koje nisam prepoznala. Tri sata sjajnog, cistog techna, s beskrajno mnogo neobicnih semplova, "geemicka", nekih efekata koje ste mogli samo cuti ili naslutiti ako se jako potrudite... Razorno, jako, tesko... Imali smo ludu srecu sto smo stajali blizu zvucnika, gdje je bilo najjace gruvanje. Medjutim, na samom podijumu ozvucenje nije bilo bas najbolje, pa je taj dio (gdje je trebalo da ima najvise ljudi) bio malkice... nedovoljno zivahan. Mene da se pita, ja bih ono sto sam tada cula organizovala u nekoj velikoj koncertnoj dvorani, da ljudi sjede, slusaju, prate, uzivaju i uce. Daleko je odmakao Markan. I uzasno smo ponosni na njega. Moram da pomenem i Natasu, plesacicu iz Banja Luke, koja sjajno izgleda, sjajno plese i na nju smo extra ponosni :)
Malo smo se zezali, kao: "Nasa je ljepsa", poredeci Tasu (u bijelom), sa "crvenom" plesacicom s druge strane, korpulentnom Dobojlijkom Oljom s vidljivim viskom... masnih jedinica. Manjkom samopouzdanja. Viskom zelje za pokazivanjem. Manjkom seksipila i poznavanja plesa. Ali, momci se nisu zalili :)
Mladen Tomic (Urban Beat) je na red dosao oko pola 4 i svirao do pola 6. Veselo, plesno, bijesno, funky i tako osvjezavajuce... I onda, do 6 sati nas je "cimao" Sasa, mladi DJ iz Doboja, cije vrijeme, kazu, tek dolazi.
Pekara, voz, kafa, soba i 18 sati spavanja (u komadu) su kratak size onog poslije. Preostaje mi samo da se zahvalim organizatoru Senaidu za sve, Slavenu iz Beograda za materijal, a Slavenu iz Doboja za prevoz i druzenje. I vas da obavijestim da u istoj organizaciji, u januaru mjesecu, u Doboju gostuje Linda Stepnickova aka LaDiDa, i da vas podsjetim na zurku ovog petka ovdje kod nas - Preach, Urban Beat crew i jos jedan gost iz Hrvatske DJ D-Fuse.

happy hours i psy trance...

Evo, pa ko ima srece da radi poslije podne, a zaradjuje dovoljno da moze da izlazi svaki dan...

Café Clandestino
UTORKOM 19 – 22
HAPPY HOUR
DJ GERMAN

A za ljubitelje psy trance muzike, evo dobra vjestica:

MUSHROOM SPIRITS Psy trance event
UNS Geto-PKB
04.11.2005

SETOVI :

TIN
STRIDER
KOS
PSYBORG
DAMZAH

Cijena ulaza: 2 KM
Pocetak: 22:00 h

Pa dragi moji i darge moje - navalite! O Doboju u nedjelju, mozda tad dobijete i recenziju, a nabavila sam samo moju knjigu "Electrochoc", pa ima da vas opet kvalitetno ugnjavim. Cim se oporavim malo...