Nije me bilo par dana, mada znam da bi ove biljeske trebalo da vodim malo urednije, ali zaista sam imala dobar razlog. Stvarno! Razlog je crne i narandzaste boje, ima oko 230 strana i nosi naziv "Electrochoc"... Da, u pitanju je knjiga Laurenta Garniera, koja je prosle godine izasla i na nasem jeziku, u izdanju beogradskog "Platoa". Jedina ove vrste koju sam ja uspjela da pronadjem, a da na ovako iskren, jasan i na momente dirljiv nacin govori o nastanku i razvoju house-a, techna, ali i drugih pravaca... Bukvalno me je prikovala za sebe, i u nekim normalnim okolnostima "pojela" bih je za par sati, ali posto imam enormnu kolicinu dnevnih obaveza, to izgleda odprilike ovako: budjenje osam sati, petnaestak minuta spremanja i citanje u busu. Sastanak ujutro, pet minuta price, dvadesetak citanja. I tako svaki put kad ugrabim par minuta. U knjizi postoje dokumentarni podaci o nastanku i razvoju scene, detalji o setovima, play liste, opis uspona i pada Detroita, ali i dirljive scene, poput Garnierovih djecijih snova, pucnjava i sukoba bandi, prevara... ma, enciklopedija svega onoga sto pravi partijaner i zaljubljenik u muziku mora da zna... A kako se ovo proljece strasno osramotilo i kisa pada ko blesava, ne preostaje mi nista drugo nego da se bacim na citanje. Resident iz "Boom, boom rooma", nas dragi Orascanin se zabio kolima u banderu, pa izlasci opet nemaju smisla, sve do petka. A u petak X - decks crew u HKC-u. Nemam jos detalje, ali nije ni vazno. Proslu nedelju sam pricala s Edijem Ladjarevicem i covjek me "kupio" recenicom koja glasi od prilike: "Sebe vidim prvenstveno kao clubbera, ljubitelja muzike i plesanja, pa tek onda kao DJ-a". Eddie jos kaze da su ljudi koji su iskreni fanovi, koji vole muziku i dalje tu. I sad, meni je tu malo laknulo, posto sam se osjecala kao freak skoro deceniju plasuci na zurkama, s istim entuzijazmom i jos vecom zeljom... Ne, to se ne prevazilazi... Ja cu i sa 40 ovako. Majke mi.
No comments:
Post a Comment