Jos samo dva dana... Loodo se radujem. Majke mi. Petrovaradinska tvrdjava, stotinjak hiljada ljudi, moje dve plavuse i jedna crnka i ja. Konacno cu uganjati Cox-a. A jurimo se vec dvije godine, od Ljubljane, preko Beograda i Splita do Skoplja. I nikako nam se ne da :) Ali ovaj put, covjek dovodi goste koje kao ja da sam birala. Valentino, Markan... Jos Umek da je tu, ja bih imala jedan duhovni orgazam u trajanju od dvanaestak sati. Huh... Ovako, bice malo kraci :) Sylvia i ja smo juce konstatovale kako u Banja Luci vise ne postoje ljudi za koje bi se zurke organizovale. Prosto, svi su takvo veliki snobovi ili dekinterasi da nema smisla. I nemamo elektronsku scenu, uprkos svim pricama. Imamo DJ-eve. I par entuzijasta. Dobro, pedesetak. Ali toliko i DJ-eva ima. Nemamo groupiegirls. Nemamp trainspottere. Nemamo medij otvoren za ovu vrstu umjetnosti. Nemamo klubove. Menadzere. Nista. Zato necemo ni imati zurke o daljnjeg. Bar tako kazu... A i zasto bi? I kad bude neka, treba ljudima da se pusti snimak na kom ce slikama i jednostavnim rijecima biti objasnjeno kako treba da se zabavljeju. Jbt, u Spaniji je dvije hiljade Nijemaca izmedju 24 i 28 godina cetiri noci divljalo uz Coxov miks iz '98 godine. Jer, nije bitno kad. Bitno je sta. I s kim.
A ja sutra odoh na Exit. I veliki dio Banjalucana samnom. Ostali... Pa o cemu cete razgovarati narednih mjesec dana? A?
No comments:
Post a Comment